0001 Јошт не бише бјела зора
0002 с ведра неба забелила,
0003 кличе вила дозивати
0004 Бишћу граду бијелому
0005 бијачкому капетану:
0006 "Господине капетане,
0007 ја сам ноћас санак снила
0008 да је вода потопила
0009 Бишћа града бијелога,
0010 а из воде гора никла,
0011 више горе магла пала,
0012 а у гори и у магли
0013 врло љута ватра гори."
0014 Онда вели капетане:
0015 "Да зла санка, бјела вило!
0016 Ја се могу досјетити
0017 твому санку ноћашњему:
0018 што је вода потопила
0019 Бишћа града бијелога,
0020 оно ми је силна војска
0021 од Карловца бијелога;
0022 што из воде гора никла,
0023 оно ми су бојна копља
0024 од каурске силне војске;
0025 што над гором магла пала,
0026 оно ми су све барјаци
0027 у табору каурскому;
0028 што у гори и у магли,
0029 што жестоко ватра гори,
0030 оно су ми добре пушке,
0031 добре пушке и топови
0032 у каурској силној војски.

Интервенције:
бѣла (јат = је)
светра = с ведра
с = з (забелила)
бисћу = Бишћу
е = је (бијелому)
т = д (да)
и = ј (војска)
ѿ = од
і = ј (бојна)
г = к (каурске)

Коментар:
Епска песма. Вила саопштава капетану Бихаћа свој злокобни сан, а он по сну схвата да ће утврђење освојити хришћанска војска.
Варијанте: ЕР 166; Богишић 1, 28; Вук, СНП II, 25, 47, 89; Вук, СНП III, 14, 31; Вук, СНП IV, 12, 27; Krstić 1984: D 3, 1, 2, 2 − San pred poraz u boju: 133; Детелић 1996: 141-142 (кличе вила), 151 (сан).
Литература: Gezeman 1926/1982: 252-283; Костић 1933-34: 165-169; Радуловић 2003: 25-46.