Стране: Геземан: 1 Рукопис: 1 2 3 | < Претходна Песма бр. 116 Следећа > | Извори и литература Обрада стихова |
|
0001 Јошт не бише бјела зора 0002 с ведра неба забелила, 0003 кличе вила дозивати 0004 Бишћу граду бијелому 0005 бијачкому капетану: 0006 "Господине капетане, 0007 ја сам ноћас санак снила 0008 да је вода потопила 0009 Бишћа града бијелога, 0010 а из воде гора никла, 0011 више горе магла пала, 0012 а у гори и у магли 0013 врло љута ватра гори." 0014 Онда вели капетане: 0015 "Да зла санка, бјела вило! 0016 Ја се могу досјетити 0017 твому санку ноћашњему: 0018 што је вода потопила 0019 Бишћа града бијелога, 0020 оно ми је силна војска 0021 од Карловца бијелога; 0022 што из воде гора никла, 0023 оно ми су бојна копља 0024 од каурске силне војске; 0025 што над гором магла пала, 0026 оно ми су све барјаци 0027 у табору каурскому; 0028 што у гори и у магли, 0029 што жестоко ватра гори, 0030 оно су ми добре пушке, 0031 добре пушке и топови 0032 у каурској силној војски. |
Интервенције: бѣла (јат = је) светра = с ведра с = з (забелила) бисћу = Бишћу е = је (бијелому) т = д (да) и = ј (војска) ѿ = од і = ј (бојна) г = к (каурске) Коментар: Епска песма. Вила саопштава капетану Бихаћа свој злокобни сан, а он по сну схвата да ће утврђење освојити хришћанска војска. Варијанте: ЕР 166; Богишић 1, 28; Вук, СНП II, 25, 47, 89; Вук, СНП III, 14, 31; Вук, СНП IV, 12, 27; Krstić 1984: D 3, 1, 2, 2 − San pred poraz u boju: 133; Детелић 1996: 141-142 (кличе вила), 151 (сан). Литература: Gezeman 1926/1982: 252-283; Костић 1933-34: 165-169; Радуловић 2003: 25-46. |