0001 Паде Арап под бијели Солин
0002 и разапео бијела шатора
0003 Солињане зазива на мејдан
0004 а нитко му изаћи не смије
0005 веће њему тежак арач дају:
0006 на нојцу по лијепу дјевојку,
0007 а на дан по јагње печено.
0008 Већ Солин се био обредио
0009 ред допаде Иви Карловићу
0010 да он даје своју драгу сестру,
0011 сестру драгу за вијерну љубу
0012 а ујутру печено јагњешце.
0013 Иванова сестра говорила:
0014 "О Иване, мој драги браине,
0015 мореш ли ти, брацо, пригорити
0016 да ми Арап љуби бјело лице."
0017 Али Иво врло оболио
0018 паке вели Иво Карловићу:
0019 "О Јелице, драга сестро моја,
0020 ја не могу, сестро, пригорити
0021 да ти Арап бјело лице љуби
0022 али сам се тешко оболио
0023 не могу се држат на коњица
0024 а камоли сећи сабљом бритком.
0025 Ал' ако ће, драга сестро моја,
0026 ти изведи коњица путаља
0027 те га води на воду студену
0028 те га пери водицом студеном,
0029 водом ладном и ракли сапуном
0030 пак га води ковачу налбанти
0031 нека ми поткује путаља
0032 златним плочам', сребрним клинци[м]',
0033 паке кажи ковачу налбанти:
0034 'Братац иде Арапу на мејдан
0035 кад се врати, онда потков плати'."
0036 Скочи сестра рада и весела
0037 и отиде доле у подруме
0038 изведе коњица путаља
0039 и води га на воду студену
0040 тере пере коњица водицом,
0041 водом ладном и ракли сапуном,
0042 пак води коња ковачу налбанти:
0043 "Ево ме братац пошиљао
0044 да му добра коњица поткујеш
0045 златним плочам', сребрним чавли[м]',
0046 ево ић' [ћ]е Арапу на мејдан
0047 кад се врати, онда потков плати."
0048 Онда говори ковач налбанта:
0049 "Злато Јело, сестро Иванова,
0050 ако ћеш ти мени оставити
0051 бјело лице и црне очи
0052 у залогу док се братац врати."
0053 Ражали се Јелици дјевојки
0054 те она води коњица боса,
0055 она води к Иви брату свому:
0056 "Драги братац, Иво Карловићу,
0057 иште мени ковач црне очи,
0058 црне очи и лице бијело
0059 у залогу док се, братац, вратиш."
0060 Онда вели Карловић Иване:
0061 "Седлај, сестро, и боса коњица
0062 да ја идем Арапу на мејдан."
0063 Скочи сестра рада и весела
0064 паке добра коња оседлала
0065 паке брату свому казивала:
0066 "Братац Иво, коњиц је оседлан".
0067 Онда вели Иво Карловићу:
0068 "Јелице, драга сестрице моја,
0069 опаши ме свиленим појасом
0070 од свитњака до бијела грла."
0071 И њега је сестра опасала
0072 пак га меће на добра коњица.
0073 Онда вели Иво Карловићу:
0074 "О Јелице, драга сестро моја,
0075 изнеси ми бритку сабљу моју,
0076 донеси ми копље костаничко."
0077 И донесе сестра Иванова,
0078 донесе му бритку сабљу своју
0079 и донесе копље костаничко,
0080 оде Иво Арапу на мејдан.
0081 Далеко га Арап угледао
0082 паке вели црни Арапине:
0083 "О будало, Карловић Иване,
0084 куд си болне занесао кости
0085 да те пију орли и гаврани."
0086 Пак се онда они састанули.
0087 Узјаше Арап добра коња свога
0088 ал' се Иво врло богу моли
0089 Арап се богу не мољаше
0090 већ се моли бриткој сабљи својој
0091 и моли се свому копљу бојну:
0092 "Ако, сабљо, погубиш Ивана,
0093 хоћу тебе оковати златом
0094 накитити дробним бисером
0095 попуљати драгим каменом."
0096 Тијо су се с коњма састали
0097 Ивану бог и срећа даде
0098 под Иваном коњиц полегао
0099 те Ивана копље промашило
0100 бојно копље црна Арапина
0101 а Ивино копље ударило
0102 ударило у срце јуначко
0103 и [с] црном га земљом саставио
0104 а с добрим коњем раставио.
0105 Тргне сабљу, одсече му главу
0106 пак уфати коња Арапова
0107 главу меће к пасу у јанкесу
0108 и отиде бијелу шатору
0109 те узима бијелога шатора
0110 и узима благо Арапово
0111 пак отиде двору бијелому.
0112 Уфати се двору ковачеву
0113 говорио Иво Карловићу:
0114 "Изађи на двор, ковач[у] налбанто,
0115 ево да ти сада потков платим."
0116 Преварио се ковач налбанта
0117 те изађе на двор на улицу.
0118 Тргне сабљу Карловићу Иво
0119 и одсјече главу ковачеву
0120 главу меће к пасу у јанкесу.
0121 Оде Иво к Јелици сестрици,
0122 далеко га Јела угледала,
0123 ближе га мало сусретала,
0124 под њим добра коња примала.
0125 Коња води доле у подруме,
0126 брата води горе у чардаке.
0127 Онда се фата Карловић Иво
0128 фата се к пасу у јанкесу
0129 те извади две мртве главе
0130 једну главу црна Арапина
0131 другу главу ковача налбанте
0132 пак говори Иво Карловићу:
0133 "Драга сестро, Јелице дјевојко,
0134 ето теби две мртве главе,
0135 Арапова паке ковачева,
0136 који су хтели теби обљубити
0137 црне очи и бијело лице
0138 за живота браина твојега."
0139 Паке братац сестри говорио:
0140 "Стери ми, сестро, постељу мекан[у]
0141 јер сам се тешко уморио
0142 легнути ћу, устати нећу."
0143 То изусти пак душицу пусти.

Интервенције:
с = з
бѣли (јат = ије)
и = ј (мејдан)
е = је
лѣпу (јат = ије)
дѣвоiку (јат = је) i= ј
i= и (победио)
бѣло (јат = је)
вѣр'ну (јат = ије)
ѩгнеце = јагњешце
брат'цо = брацо
прѣгорити (јат = и)
лѡ = љо (сабљом)
п = б (бритком)
будалiѩ = путаља
набанди = налбанти
д = т (поткује)
иће = ић ће
церни ѡчи = црне очи
дѣвоiки (јат = је)
елице, ѥлице = Јелице
ѿ = од
з = с (опасала)
ѿде = оде
будала = будало
б = п (пију)
ж = ш (узјаше)
бога = богу
ни = не
прітки = бриткој
тиѡ = тијо (?)
срѣћа (јат = е)
к = г (полегао)
срдце = срце
ѿсѣчему = одсјече му (јат = је)
з = с (јанкесу)
ћ = ђ (изађи)
ковачь на банди = ковачу налбанто
пѡд = пот (потков)
прѣвариѡ (јат = е)
кѥлици = к Јелици
сусрѣтала (јат = е)
ним = њим
чердаке = чардаке
к = х (хтели)
изь усти = изусти

Напомене:
набанди - на банди, заправо се мисли на налбанту/налбантина (упор. Вук), романско име за ковача (упор. Геземан LXXVIII-LXXX)

Коментар:
Епска песма. Арапин поставља намет на Солин, излази му на мегдан Иво Карловић. Иста епизода са неверним побратимом, ковачем као код Вука у "Боланом Дојчилу". Када савлада Арапина и убије побратима, умире и сам.
Варијанте: Вук, СНП II, 71; Krstić 1984: N 2, 2, 1 – Junak spasava grad i sestru od nasilnika: 295, p. v. 80: 609.
Песме о Ивану Карловићу у ЕР: 79, 110. Nedić 1966: 336.
Прештампано: Сувајџић 1998: 101-104 и 198, бр. 32.
Литература: Nedić 1966: 336; Krnjević 1986: 124-125; Пешић 1988: 601; Делић 2011: 105-126.