0001 Море момо Будимкињо,
0002 о теби се Будим бије,
0003 Будим град и Цариград,
0004 триста млади јаничари,
0005 четириста спахоглани,
0006 пет стотина кулоглана.
0007 Кад разбише једну кулу,
0008 а у кули дробан бисер.
0009 Кад разбише другу кулу,
0010 ал['] у кули драги камен.
0011 Они бисер и не гледу,
0012 нити гледу драги камен,
0013 веће тражу лепу Мару,
0014 лепу Мару с баном Петром.
0015 Кад разбише трећу кулу,
0016 ал['] у кули лепа Мара
0017 с баном Петром вино пије.
0018 Бана Петра обесише,
0019 лепу Мару уфатише,
0020 везаше јој беле руке,
0021 беле руке наопако,
0022 црне очи замрежише,
0023 метнуше ју у галију,
0024 у море се увезоше.
0025 Кад су били среди мора,
0026 говорила лепа Мара:
0027 "Богом браћа, триста млади,
0028 триста млади јаничари,
0029 одреш[']те ми беле руке
0030 и одмреш[']те црне очи
0031 да умијем бело лице
0032 и да видим куда идем."
0033 Скочили су јаничари
0034 Мари руке одрешише,
0035 црне очи одмрежише.
0036 Не хтила је лепа Мара
0037 бело лице умивати,
0038 већ у море ускочила:
0039 "Кад ми није бана Петра
0040 мога драга господара,
0041 када виси на вишала,
0042 нек ме Мару море носи."

Интервенције:
будим'кинѩ = Будимкињо
е = је
п = б (бисер)
лѣпу (јат = е)
спанѡм = с баном
овезише = обесише
wи = јој
бѣле (јат = е)
срѣди (јат = е)
ѿ режте = одреш'те
ѿ = од
ж = ш (одрешише)
нектила е = не хтила је

Коментар:
Лирско-епска песма, балада. Опсада града због младе жене. Када јој убију господара, изврши самоубиство.
Прештампано: Крњевић 1978: 63-64
Варијанте: (ЕР, 70; Вук, СНП II 84); Krstić 1984: H 2, 1, 1, 2 – Žena se ubije od žalosti za mužem: 180, p. v. 78: 609; H 2, 1, 2, 8 – Verna žena – razno: 180.
Литература: Крњевић 1978: 244-245; Krnjević 1980: 273-274.