0001 Подигох се нејак путовати
0002 до лијепа мјеста Сарајева.
0003 Бијаше [ме] мера намерила
0004 украј пута сјенца ораова
0005 под њим стоји студена водица
0006 код ње стоју клупе и астали
0007 код ње седи под венцем девојка
0008 код ње стоји млада невистица.
0009 Ја мислим мисли свакојаке:
0010 ил['] ћу љубит['] младу невистицу,
0011 ил['] ћу код ње под венцем девојку.
0012 Ја мислим, све на једно смисли:
0013 ја обљубих младу невистицу,
0014 а не љубих под венцем девојку.
0015 Љуто куне под венцем девојка:
0016 „Сарајево и поље Петрово
0017 по крају куга поморила,
0018 а по среди ватра погорила
0019 јер у вами поста зао закон,
0020 јер се љубе младе невистице
0021 ал не љубе под венцем девојке.“

Интервенције:
лѣпа (јат = ије);
мѣста (јат = е)
i= и (бијаше)
мѣра (јат = е)
и = ј (крај)
сѣн'ца (јат = је)
нѥму = њим
стои = стоји
стою = стоје
над = на
глупи = клупе
к = г (куга)
срѣди (јат = е)
вѣнцем (јат = е)
дѣвоіке (јат = е)
і = ј (дјевојке)

Коментар:
Љубавна лирска песма / сватовска песма. Момак се двоуми да ли да љуби невесту или девојку; када изабере невесту, девојка проклиње Сарајево због нових обичаја.
Варијанте: Вук, СНП I, 436 – 438; Недић 1965: 392