Стране:   Геземан:  1   2   3      Рукопис:  1   2   3   4   5   6   < Претходна   Песма бр. 101   Следећа > Извори и литература       Обрада стихова
0001 Коло игра под Бунићем градом
0002 у колу је ћерца диздарева
0003 колу иду до два побратима
0004 једно је Мехо, друго је Халија.
0005 На дјевојци гаће напулане
0006 свака је пула дуката жута.
0007 Кад је Мехо сагледао гаће,
0008 падне јунак у траву зелену
0009 над њега се све коло скупило
0010 ал['] му коло помоћи не може.
0011 Али иде ћерца диздарева
0012 она носи грану јоргована
0013 те удари Меха турско момче:
0014 "Устани Мехо, не било ти боље,
0015 од гаћа ли паде к земљи црној.
0016 Да ми видиш ногу до кољена,
0017 не би знао откуд си дошао;
0018 да са мном лежиш у ложницу,
0019 не би знао тко те је родио."
0020 Пак вели лијепа дјевојка:
0021 "Дођи довечер у башчи зеленој".
0022 Тешко Мехо чека тавну ноћ.
0023 Кад по вечери пала тавна ноћ,
0024 оде Мехо у башчи зеленој
0025 пак чека Мерјему дјевојку.
0026 Али иде лијепа дјевојка
0027 низ доксате, с висока чардака,
0028 стоји звекет злата око грла
0029 а оћути Мехо младо момче
0030 те побиже из башче зелене
0031 млидијаше бег је с делијама.
0032 Опази га Мерјема дјевојка
0033 те му вели лијепа дјевојка:
0034 "Не бежи Мехо, изгубио главу,
0035 није ово беже с делијама
0036 веће твоја лијепа дјевојка."
0037 Поврати се Мехо турско момче
0038 грли, љуби Мерјему дјевојку
0039 уједе ју за бијело грло.
0040 Цикну Мерја како змија љута
0041 чак ју мајка у чардаку чула
0042 те јој мајка вели из чардака:
0043 "Мерјо моја, бог ми с тобом био,
0044 да ми те љута не уједе змија".
0045 Луда Мерја паметно говори:
0046 "Мене, мајка, не уједе змија
0047 веће прођох испод јоргована
0048 заде ми се грана јоргована
0049 за ђердане и за грло бјело."
0050 У тому је преварила матер
0051 пак се љубе док освану данак.
0052 Кад ујутру освануо данак,
0053 оде Мехо у чаршије нове
0054 а дјевојка горе у чардаке
0055 пак ју пита њена стара мајка:
0056 "Мерјо моја, бог ми с тобом био,
0057 што је твоје лице обледило,
0058 што ли су ти очи помућене,
0059 што ти врана коса замршена?"
0060 Луда Мерја паметно говори:
0061 "Не питај ме, моја мила мајко,
0062 сву ноћ ме је грозница држала
0063 тер ме зато врло глава боли."

Интервенције:
пуницем = Бунићем
ћерица = ћерца
е = је
ѿ = од
с = з т = д (диздарева)
дѣвоiци (јат = је; i= ј)
ωр'говану = јоргована
у = о (момче)
кзем'лі'и = к земљи
колѣна (јат = је)
тие = те је
лѣпа (јат = ије)
ћ = ђ (дођи)
и = ј (зеленој)
д = т (доксате)
з = с
цвекеть = звекет
i= и (делијама)
у чердакь чуω = у чардаку чула
ωи = јој
люда = луда
сатимисе = заде ми се
прѣварила (јат = е)
самержена = замршена
бѣло (јат = је)
мумче = момче

Коментар:
Лирско-епска песма, романса. Момак, опчињен диздаровом ћерком, опклади се с њом.
Варијанте: ЕР 9, 29, 95, 99, 184; Вук, СНП I, 797; Вук, СНП V, 701, 701; Вук, СНП III, 19; Геземан 1925: 335. Вук, Пјеснарица, 54; Недић 1965: 399.
Литература: Латковић 1975: 281; Krnjević 1980: 268-270; Krnjević 1986: 151-154; нап. уз песму бр. 29, 99.