Лука Пустахија и Веризовић Рамо (из Црне горе) 0001 Књигу пише Веризовић Рамо 0002 У питому Жупу крај Никшића, 0003 Па је посла ломној гори Црној 0004 А на Кчево Пустахији Луки: 0005 „Море чу ли, драги побратиме! 0006 „Мож’ ли знати, јеси л’ запазио, 0007 „Када смо се, побро, братимили? 0008 „Братимисмо с’, а не извршисмо. 0009 „Ходи, побро, у питому Жупу, 0010 „Да ми брацку нашу извршимо, 0011 „Да се, побро, дарујемо даром.” 0012 Каде Луку књига допанула, 0013 Те он виђе, што му књига пише, 0014 Но се димно Лука ођеднуо, 0015 И под руку узе џефердара, 0016 Па отиде преко Липовице, 0017 И навали долом питомијем, 0018 И изљезе уз Острог планину, 0019 Докле дође у питому Жупу 0020 На дворове Веризовић’ Рама, 0021 Па зацука зећиром у врата, 0022 Скочи Рамо, отвори му врата, 0023 Руке шире, у лица се љубе, 0024 Па му даје вино и ракију; 0025 Док се Лука добро напојио, 0026 Паде јунак трудан и уморан, 0027 Па га бјеше санак преварио. 0028 Скочи Рамо од земље на ноге 0029 И на Луку меће гвожђе љуто: 0030 А на ноге коњске букагије, 0031 Конопцем му савезао руке, 0032 Па је Рамо вранца дофатио, 0033 Хитро му се у рамена бачи, 0034 И отиде низ Ливеровиће; 0035 И умину село Озриниће, 0036 Докле дође у Никшиће граду 0037 На дворове Луковац-Алије, 0038 Те Алију зове полагано; 0039 Скочи Туре пред бијелу кулу, 0040 Но му збори Веризовић Рамо: 0041 „Знаш, Алија, што је ланих било, 0042 „Када ти је погинуо бабо, 0043 „Пос’јече га Пустахија Лука, 0044 „Крвника сам добавио твога, 0045 „Дај ми твоје двије пушке мале 0046 „И твојега коња големога, 0047 „А даћу ти у руке крвника.” 0048 То ј’ Алија једва дочекао, 0049 Те му даје пушке и ђогина. 0050 Па с’ ондоле оба подигоше, 0051 И ојдоше у питому Жупу, 0052 И дођоше Раму на дворове. 0053 Ал’ се бјеше Лука пробудио, 0054 Куне Лука побратима свога: 0055 „Што је ово, побратиме Рамо! 0056 „Што је ово, вино те губало! 0057 „Што превари побратима свога 0058 „На лијепу Божу вјеру тврду?” 0059 Но да рече Веризовић Рамо: 0060 „Полакоде, побратиме Лука! 0061 „Није ласно сјећи наше Турке, 0062 „Па слободно ходит’ овудије.” 0063 Рамо Луку поклони Алији, 0064 Алија га зајми савезана, 0065 Поведе га низ питому Жупу. 0066 Кад дођоше према Озринићах, 0067 Но погледа Луковац Алија, 0068 Па Алија Луки говорио: 0069 „Ну погледај, мој крвниче Лука, 0070 „Погледајдер на бедем од града! 0071 „Ка’ се црне Црногорске главе, 0072 „И твоја ће оњен, ако Бог да!” 0073 Но му Лука тада бесједио: 0074 „О Алија, жалосна ти мајка! 0075 „Ланих сам ти изгубио баба, 0076 „А јутрос ћу тебе, ако Бог да!” 0077 Ијетко се напучи Алија, 0078 Ману сабљом, да га посијече, 0079 А Лука му руке надодаје, 0080 Пос’јече му конопац на руке; 0081 Кад се Лука руку дофатио, 0082 Скочи Лука, ка’ четири вука, 0083 Он покупи од оке камење, 0084 Те удари на коња Турчина; 0085 Тако му је Бог и срећа дала, 0086 Те он димно Турчина погоди, 0087 Паде Туре коњу под копита, 0088 А припаде Пустахија Лука, 0089 Пос’јече му главу од раменах, 0090 И узе му коња и оруже. 0091 И ођело, што је на Турчина, 0092 Њега свуче, а себе обуче, 0093 И побјеже преко Озринићах, 0094 Ко га види, свак од њега бјежи, 0095 Докле дође у Острог планину, 0096 Ту је Лука коња оставио, 0097 А отиде преко Буавицах, 0098 Докле дође у Веризовиће, 0099 На Турску је језик преврнуо, 0100 Зове Лука Веризовић Рама: 0101 „Ну ход’, Рамо, пред бијелу кулу, 0102 „Мен’ утече Црној гори Лука, 0103 „Но м’ изнеси двије пушке мале, 0104 „И изведи бијесна ђогата!” 0105 Скочи Рамо на стубе пред кулу, 0106 А упали Лука џефердара, 0107 Те је Раму срце опалио, 0108 Па побјеже зеленом планином, 0109 Докле дође у Острог планину, 0110 Ту окрочи коња Алијина, 0111 Па отиде низ Брда питома, 0112 Здраво дође Кчеву крвавоме, 0113 Здраво дође, весела му мајка! |