Бој код Осијека (Невесиње) 0001 Вино пило дван’ест поглавица 0002 У Јаноку на бановој кули, 0003 И пред њима од Јанока бане. 0004 До њег сједи Кајсер генерале, 0005 А до њега Текелија бане; 0006 До њих сједи од Хајваза бане, 0007 А до њега редом поглавице, 0008 Док се рујна натрошили пива, 0009 Па међу се собет заметнули 0010 О јунаштву и о сиромаштву. 0011 Онда рече Текелија бане, 0012 И побра му од Хајваза бане: 0013 „Што дурасмо, више не могосмо 0014 Од Турчина Мустај бега Личког 0015 И његових младих бајрактара; 0016 Чете спрема низ латинске жупе, 0017 Тежак зулум, да није карара.” 0018 А изрече од Јанока бане: 0019 „Јесте л’ они вакат упамтили, 0020 Кад ратова од Беча ћесаре 0021 Са султаном царом Ал Османом, 0022 Па су тада шурут учинили 0023 И тромеђу худут поставили, 0024 Да им више ратовања нема 0025 За дванаест пунијех година, 0026 Отад има двадес’т и четири; 0027 Тад нам царе Ос’јек прихитио, 0028 У Ос’јек је Турке намјестио 0029 И пред њима силног Осман бега. 0030 Сил’ Осман бег Осјечане спрема, 0031 Па нас роби низ латинску жупу, 0032 А с’јеку нам млађахне сердаре, 0033 Воде нама лијепе дјевојке, 0034 Па он жени своје Осјечане. 0035 И гони нам коње и волове; 0036 Не да нама момка потхранити, 0037 Да га краљу у солдате спремим 0038 Док ми љеће премаљеће дође, 0039 Ја ћу Бечу широкому сићи, 0040 Златној ћу се круни замолити, 0041 Златној круни, од Беча ћесару, 0042 Да ми даде индат и ордију, 0043 Бојне војске стотину хиљада 0044 И бојених стотину топова 0045 И пред њима три топа велика: 0046 Чарку-фелећ и Каралимана 0047 И Кудуза топа великога, 0048 Што кумбару у градове баца, 0049 Штоно ждере два кантара праха, 0050 Два кантара праха и олова, 0051 Штоно прима куле и градом 0052 Па ћу бојну војску искупити, 0053 Под Бечом ћу војску искупити, 0054 Искупити војску прихитити, 0055 Свешћу војску од Јанока града, 0056 Ондје бити један мјесец дана 0057 Шарене ћу књиге растурити 0058 По нашијех седам бановина, 0059 Бановинам’ индат учинити, 0060 Од Јанока војску подигнути, 0061 Војску водит а топове вући, 0062 А уз војску кувет и захиру, 0063 Уз топове хазну и џебхану, 0064 На тромеђу војску истурити, 0065 На тромеђу цара и ћесара. 0066 Ондоле ћу војску подигнути 0067 У широко поље под Ос’јека, 0068 Јер је поље близу међе краљске, 0069 Поље држи четири сахата. 0070 Кад у поље саведем ордију, 0071 У црну се земљу затрапити, 0072 А оплести од шуме кошеве, 0073 А навалит од боја топове, 0074 Бићу Ос’јек цијел мјесец дана, 0075 Топом бити, а кумбаром палит, 0076 Док ја примим бијела Ос’јека. 0077 Кад ја примим бијела Ос’јека, 0078 У Ос’јеку намјестим судију, 0079 Бијеле им обарат’ мунаре, 0080 На шерефам’ звона намјестити, 0081 У михрабим’ начинит олтаре. 0082 Ондоле ћу војску подигнути, 0083 Под Будим ћу војску доводити, 0084 У Мухача под б’јела Будима.” — 0085 А изрече Кајсер генерале: 0086 „Сједи бане, на зло ударио! 0087 Ја сам био код широког Беча, 0088 Мене спреми од Беча ћесаре 0089 У тебдилу у турском од’јелу, 0090 На мени су дервишке хаљине, 0091 Да уходим Ос’јек на ћенару. 0092 Па ја сидох бијелу Ос’јеку 0093 И уходих Ос’јек на ћенару. 0094 Кад уходих Ос’јек на ћенару, 0095 Знаш ли брате, од Јанока бане, 0096 Плахо цар је Ос’јек начинио: 0097 Три бедена око њег удрио, 0098 Два су, бане, од камена тврда, 0099 А трећи је пармаклуци пусти, 0100 Око њега вода наведена, 0101 На хендеку на чекме ћуприје. 0102 На Ос’јеку четири капије, 0103 На капију метнуо војнике, 0104 На једној му баше јењичари, 0105 Има баша дванаес’ хиљада; 0106 Све им царе ајилуке плаћа, 0107 Сил’ Осман бег тајине издава. 0108 А на другој великој капији, 0109 Ту му сједе Тоска Арнаути, 0110 Има Тоске дванаес’ хиљада; 0111 Све им царе ајилуке плаћа. 0112 Бег Осман бег издава тајина. 0113 На трећој су од Босне Бошњаци 0114 И Бошњака дванаес’ хиљада, 0115 И пред њима Авди паша гази 0116 Са Гласинца изнад Сарајева; 0117 Све им царе ајилуке плаћа, 0118 Сил’ Осман бег издава тајине. 0119 На четвртој млади Осјечани, 0120 Осјечана дванаес’ хиљада 0121 И пред њима Сил’ Осман бег гази, 0122 Што му краја и ћенара нема. 0123 И те бих ти јаде прегорио — 0124 А знадеш ли будимског везира, 0125 Учтуглија, да није к рара, 0126 Он ће дрмнут сву Унђеревину, 0127 Он ће на те војску потегнути 0128 И краљу ће војску похарати.” 0129 Ражљути се млад јаночки бане, 0130 Па потеже четири мандата 0131 Од Будима учтугли-везира: 0132 „Чујеш ђидо, Кајсер генерале, 0133 Ово јесу четири мандата 0134 Од Будима учтугли везира, 0135 Оно ми је прво-братучеде, 0136 Он ће издат бијела Ос’јека. 0137 Издаће ми бијела Будима, 0138 Не ће дати Турцим’ ударати. 0139 Турску земљу хоћу поужити, 0140 А краљеву земљу поширити. 0141 И тебе ћу краљу опањкати, 0142 Тебе хоћу скинут с генералства, 0143 У солдате тебе уписати, 0144 Муштраћеш се за живота свога.” — 0145 Препаде се Кајсер генерале, 0146 Да он њега не опањка краљу, 0147 Па говори Кајсер генерале: 0148 „Побратиме, од Јанока бане, 0149 Немој мене опањкати краљу, 0150 Кад ти будеш у поље Подравље, 0151 И ја ћу ти доћи у индата, 0152 У Подравље под б’јела Ос’јека.” 0153 А зарече Текелија бане: 0154 „И ја ћу ти у Подравље доћи, 0155 С бојне војске дванаес’ хиљада,” 0156 А зарече од Хајваза бане: 0157 „И ја ћу ти у Подравље доћи, 0158 С бојне војске дванаес’ хиљада.” 0159 А зарече од Сибиња бане: 0160 „И ја ћу ти индат учинити, 0161 С бојне војске дванаес’ хиљада.” — 0162 Што је пјано Влаше бесједило, 0163 То тријезно сјутра учинило. — 0164 Ја кад љеће премаљеће дође, 0165 Онда бане Бечу силазио. 0166 Бирден дође, пред краља изиђе, 0167 И под краљем пољуби столицу, 0168 А и краља у бијелу руку. 0169 Измаче се, стаде из диљега, 0170 Стаде дворит бечкога ћесара. 0171 Проговара од Беча ћесаре: 0172 „Моја слуго, од Јанока бане, 0173 Што се теби по Јаноку ради, 0174 Је ли теби зулум од Турака, 0175 Од Турчина Силе од Ос’јека? 0176 А почиње од Јанока бане: 0177 „Златна круно, од Беча ћесаре, 0178 Што дурасмо, више не могосмо 0179 Од зулума, и од зулумћара, 0180 Од Турчина Сил’ Осман бег гази 0181 И Турака силних Осјечана. 0182 Молим ти се, наша круно златна, 0183 Ти нам дерту погледај дермана, 0184 Ја ли гдје год земље буџак празне. 0185 Што дурасмо, више не могосмо, 0186 Од Турака младих Осјечана 0187 И Турчина бега Осман бега. 0188 Не могосмо цуре подгојити, 0189 Да ми нашег момка оженимо, 0190 Већ на силу отимље дјевојку, 0191 Па он жени младе Осјечане. 0192 Дај ти мени изун и бесједу, 0193 Бојне војске стотину хиљада 0194 И бојнијех стотину топова 0195 И на војску кувет и захиру, 0196 На топове хазну и џебхану 0197 И дај мени три топа велика: 0198 Чарку-фелећ и Каралимана 0199 И Кудуза топа великога, 0200 Хаван-топа што кумбару баца, 0201 Да изведем под Ос’јека војску, 0202 Да ја примам Ос’јек на ћенару, 0203 Да ухватим Силу Осман бега, 0204 Теби ћу га пешкеш учинити.” 0205 А изрече од Беча ћесаре: 0206 „Шути, слуго, млад јаночки бане, 0207 Није ласно Ос’јек присилити; 0208 Ја сам спремо Кајсер генерала 0209 У тебдилу, у турском од’јелу, 0210 Уходио Ос’јек на ћенару; 0211 Плахо царе Ос’јек начинио: 0212 Око њег су три бијела града, 0213 Два су, слуго, од камена тврда, 0214 А трећи је пармаклуци пусти, 0215 Око њег је хендек начинио, 0216 Па је Драву воду навратио, 0217 Начинио на чекме ћуприје; 0218 На њему су четири капије: 0219 На једној су баше јењичари, 0220 А на другој силни Арнаути, 0221 А на трећој од Босне Бошњаци, 0222 На четвртој млади Осјечани, 0223 Није ласно Ос’јек присилити. 0224 Знаш Турчина, будимског везира, 0225 Унгурос ће бутум покупити, 0226 Турску силу хоће уздигнути 0227 И на те ће слуго, ударити, 0228 Моју војску хоће похарати, 0229 Баљемезе моје присилити.” 0230 А изрече млад јаночки бане, 0231 Па му даде четири мандата: 0232 „Златна круно, од Беча ћесаре, 0233 Дедер види четири мандата, 0234 Мандати су од б’јела Будима.” 0235 Кад то видје од Беча ћесаре, 0236 Гдје је мандат учтугли-везира, 0237 Гдје је везир први-братучеде, 0238 Братучеде јаночкога бана, 0239 Осмјехну се у столици краљу: 0240 „Хеј аферим, моја права слуго, 0241 Моја слуго, од Јанока бане, 0242 Кад ти имаш таког пријатеља, 0243 Од Будима учтугли-везира, 0244 Краљ ће теби војску искупити, 0245 Па ти дати војску и топове, 0246 А на војску кувет и захиру, 0247 На топове хазну и џебхану; 0248 Послаћу те ка’ и сина свога 0249 Краљ ће теби дову учинити.” 0250 Па на Бечу пукоше топови, 0251 Отпукоше низ ћесаревину. 0252 Све краљеви пуцају топови, 0253 Од днев’ до днев’ за недјељу дана, 0254 А све купи силовиту војску. 0255 Док је ћесар војску саставио, 0256 Крај лимана војска осидрала, — 0257 Види, види бана јаночкога! 0258 Кад он стаде регулати војску, 0259 Бојне војске стотину хиљада, 0260 Па он стаде муштрати солдате, 0261 А напери стотину топова. 0262 Па запали стотину топова, 0263 Кад рикнуше краљеви топови, 0264 Боже мио, све се земља тресе 0265 Испод б’јела Беча пространога, 0266 А све гледа од Беча ћесаре 0267 Своју слугу, бана јаночкога, 0268 Своје војске стотину хиљада. 0269 Па помисли са срдашца свога; 0270 „Јунак ми је од Јанока бане, 0271 Он је мени за моје ордије, 0272 Он ће мени војском окренути 0273 И цареву земљу поужити, 0274 Краљеву ће земљу поширити.” 0275 Па му даде изун и бесједу 0276 И краљу му дову учинио. 0277 Кад од Беча кренула ордија, 0278 А на Бечу шенлук учинише, 0279 Сва господа сејир учинила 0280 И краљеву војску испратише. 0281 Оде бане и одведе војску. 0282 Куд год иде, до Јанока сиђе, 0283 По Јаноку шенлук учинио. 0284 Тука био за недјељу дана, 0285 Док краљева војска починула. 0286 Од Јанока војску подигнуо. 0287 Војску води, а топове вуче, 0288 На тромеђу војска издушила 0289 И ту мрклу ноћцу преноћила 0290 И у јутру рано уранила, 0291 Па је бане тертиб учинио. 0292 Кад у војсци тертиб учинио: 0293 „Када нама кара акшам дође, 0294 Онда ћемо у Подравље сићи, 0295 У Подравље, под б’јела Ос’јека.” 0296 Па кад њему кара акшам дође, 0297 Са тромеђе војску подигнуо, 0298 У Подравље поље силазио 0299 Крајем Драве, крајем воде хладне, 0300 Преко воде тумбас пребацио. 0301 Кад намјести седам тумбасова, 0302 Мркле ноћи у седам сахата, 0303 На Подравље војску истурио, 0304 У црну се земљу затрапио, 0305 А оплете од боја кошеве, 0306 А навали од боја топове, 0307 А ужеже воштане свијеће, 0308 Па запали стотину топова 0309 На Ос’јека, града бијелога. 0310 Кад скочише млади Осјечани: 0311 „Шта смо јадни Богу згријешили, 0312 Да нас бију из облака муње!” 0313 А завика Сил’ Осман бег гази: 0314 „Не бију нас из облака муње, 0315 Већ нас бије млад јаночки бане, 0316 Из краљевих баљемез топова, 0317 Са Подравља, поља Осјечкога.” 0318 Сил’ Осман бег на бињу се сиђе, 0319 Па погледа са градске капије, 0320 Кад по пољу сјаје се свијеће, 0321 Сил’ Осман бег окрену топове, 0322 Удуну му воштане свијеће. 0323 А неко га са Подравља викну: 0324 „Немој харчит’ праха из топова, 0325 Сјутра ћу ти Ос’јек прихитити.” 0326 Кад му жарко огријало сунце, 0327 Загрмљеше с Подравља топови 0328 По стотину један за другијем, 0329 А беже се са Ос’јека брани. 0330 Бије Ос’јек за петнаес’ дана, 0331 Топом бије, а кумбаром пали, 0332 Вас се Ос’јек из темеља креће. 0333 Стоји цика по граду сибјана; 0334 Боже мио, чудна необичја! 0335 Сибјан цичи, а фукара пишти, 0336 А чуди се Сил’ Осман бег гази, 0337 Што од Бога нејмаде дермана, 0338 Од Турака нема нам индата, 0339 Од Турчина будимског везира. 0340 Кад шесн’есто јутро освануло, 0341 Онда телал по Ос’јеку викну: 0342 „Јутрос, браћо, моји Осјечани, 0343 Један ћемо јуриш учинити 0344 На дидију јаночкога бана, 0345 Да са њиме крвцу пролијемо.” 0346 Ђулбе им се дова изучила, 0347 Једна им се врата отворила, 0348 Па удрише млади Ос’јечани. 0349 Кад удрио Сил’ Осман бег гази, 0350 С њиме војске дванаес’ хиљада, 0351 Краљева га ватра дочекала, 0352 Усу лунта к’о божија крупа, 0353 А рикнуше краљеви топови. 0354 Друга им се отворила врата, 0355 Ударише од Босне Бошњаци 0356 И пред њима Али паша гази; 0357 Бир удрише, кавгу затурише. 0358 А трећа се отвори капија, 0359 Ударише баше јењичари. 0360 Алах рабун, шта се сада ради, 0361 Под Ос’јеком у пољу Подрављу! 0362 Грми, с’јева, а крвца се љева, 0363 Готов’ Турци Влахе задобити. 0364 Стаде јека крајем воде Драве, 0365 Кад ето ти Кајсер генерала, 0366 С њиме војске дванаес’ хиљада; 0367 Бирдем дође, бирдем ударио, 0368 Чилни Власи, а уморни Турци. 0369 Стаде јека крајем воде Драве, 0370 Крајем Драве из лијеве стране, 0371 А испаде Текелија бане, 0372 С њиме војске дванаес’ хиљада 0373 Стаде јека крајем воде Драве, 0374 Кад удари од Хајваза бане, 0375 Бојне војске дванаес’ хиљада. 0376 Док он дође, бирдем ударио, 0377 Чилни Власи, а уморни Турци. 0378 Стаде јека крајем воде Драве, 0379 Док удари Сибинлија бане, 0380 С њиме војске дванаес’ хиљада, 0381 Бирдем дође, бирдем ударио, 0382 А за њиме калошварски бане, 0383 Чилни Власи, а уморни Турци. 0384 Побјегоше Осјечани млади, 0385 У Ос’јек су Турци побјегнули, 0386 До града их Власи догонили; 0387 Дочекаше са града топови, 0388 Па су мало Влахе повратили, 0389 На стари се пазар повратили. 0390 Онда рече млад јаночки бане: 0391 „Тврда града, три га била јада! 0392 Да удари све седам краљева, 0393 За земана три године дана, 0394 Не би ласно Ос’јек прихватили.” 0395 Онда рече Кајсер генерале : 0396 „А мој брате, млад јаночки бане, 0397 Гради, брате, књигу шаровиту, 0398 Да почине факир и фукара 0399 Од днев’ до днев’ за петнаес’ дана, 0400 Да ми мртве у земљу метнемо.” 0401 А кад бегу ситна књига дође, 0402 Сил’ Осман бег топе узаптио 0403 На Ос’јеку граду бијеломе, 0404 Од днев’ до днев’ за петнаес’ дана. 0405 Вид’ дидије, бана јаночкога, 0406 Сичан јола кроз земљицу гради 0407 До под б’јела царева Ос’јека; 0408 Кад закопа петнаест лагума. 0409 Кад петн’есто јутро освануло, 0410 А лагуми под градом јекнуше, 0411 По бедену хашар учинише. 0412 Што бијаше на бедену војске, 0413 Оздо лете кано голубови, 0414 А озгара кано гавранови 0415 А удари млад јаночки бане 0416 И са њиме Хајваз генерале, 0417 И са њима Текелија бане; 0418 Дочекаше млади Осјечани, 0419 Дочекаше с косам’ маџарушам’, 0420 А све лешом беден завалише 0421 И од града Влахе повратише, 0422 На стари их пазар повратише. 0423 Онда рече млад јаночки бане: 0424 „Тврда града, три га била јада! 0425 Да га бије све седам краљева, 0426 За земана седам годин’ дана, 0427 Не би ласно Ос’јек прихитили:” 0428 Вели њему Хајваз генерале: 0429 „Није ласно Ос’јек прихитити!” 0430 А док телал по Ос’јеку викну 0431 На четири цареве капије: 0432 „Ни је л’ мајка родила јунака, 0433 Ја л’ сестрица брата одгојила 0434 На бијелу дјевојачком крилу, 0435 Да пронесе махзар до Будима?” 0436 Телал вика три бијела дана, 0437 Кад четврто јутро освануло, 0438 Телал виче на капији трећој, 0439 На капији, гдено су Бошњаци: 0440 „Није л’ мајка родила јунака, 0441 А сестрица брата одгојила, 0442 Да пронесе махзар до Будима?” 0443 Једно момче рано уранило, 0444 На се турски абдест узимаше, 0445 Кад он чуо бегова телала, 0446 Он завика грлом бијелијем: 0447 „Ја ћу, брате, махзар пронијети, 0448 И јутрос се курбан учинити 0449 Ради нама цара ал Османа, 0450 И рад нашег дина и имана 0451 И рад ,оног јаднога сибјана.” 0452 А кад телал Осман бегу дође: 0453 „Дај муштулук, Сил’ Осман бег гази, 0454 Теби се је јунак налазио 0455 Који ће ти махзар пронијети.” 0456 Бег дарива младахна телала. 0457 Кад ето ти једног бајрактара, 0458 Води момак дебелог дората, 0459 По плећим’ га бињиш притиснуо, 0460 На бедрима свијетла гадара, 0461 За силахом двије ледењаче, 0462 Стрк на ногам’ широк у плећима, 0463 Замашита из рамена врата. 0464 Јако мрке засукао брке. 0465 Кад он бегу Осман бегу дође, 0466 И он бегу турски селам викну, 0467 А беже му селам прихитио. 0468 Око бега хоџе и хаџије 0469 И малена дјеца мејтефари. 0470 Тад им момак од дората викну: 0471 „Сил’ Осман бег од б’јела Ос’јека, 0472 Је л’ истина, што ти телал виче, 0473 Да се носи махзар до Будима?” — 0474 „Јест, мој сине, момак јабанџија.” 0475 А момак му јабанџија виче: 0476 „Осман беже, гази од Ос’јека, 0477 Ја се јесам курбан учинио, 0478 Ја ћу, беже, махзар пронијети 0479 И курб н се теби учинити 0480 И снијет’ га до нашег Будима, 0481 Даћу њега будимском везиру, 0482 Од Будима подигнути војску 0483 И нама ћу индат учинити, 0484 И удрићу јаночкому баху.” 0485 А пита га Сил’ Осман бег гази: 0486 „Лало моја, момак серхатлијо, 0487 Окле јеси, од кога си града, 0488 Како ли се по имену вичеш, 0489 Кога ли си соја и племена?” 0490 А момак му серхатлија каже: 0491 „Одонуд сам, Сил’ Осман бег гази, 0492 Јеси л’ чуо земљу Босну равну, 0493 Земљу Босну и Херцеговину 0494 И широко поље невесињско, 0495 С Невесиња бега Љубовића 0496 По имену бег Ахмед бег гази; 0497 Бабо ми је бег Али бег стари. 0498 И нек’ ми је бабо остарио, 0499 Ја се хоћу курбан учинити.” 0500 А вели му Сил’ Осман бег гази: 0501 „Хеј, нека те, беже Љубовићу, 0502 Љубовићу, хаирли ти било! 0503 Ако теби вакти сахат дође, 0504 Те погинеш на пољу Подрављу, 0505 Те остане Сил’ Осман бег гази, 0506 Ја ћу тебе, сине, укопати, 0507 Више тебе турбе начинити, 0508 У турбе ћу метнут хизмеџије.” 0509 Тада момак притиште дората, 0510 Хоџе су му дову изучиле 0511 И малена дјеца из мејтефа, 0512 Аминкују лијепе дјевојке: 0513 „Амин Боже, и срећа од Бога, 0514 Да нам беже Љубовићу прође, 0515 Да пронесе махзар до Будима, 0516 Да нам индат од Будима дође.” 0517 Пред газијом отворише врата, 0518 Бег Ахмедбег истјера дората, 0519 А влашка га ватра дочекала, 0520 А за њим се затворише врата, 0521 Па у влашки логор замакнуо. 0522 Кад га логор влашки дочекао, 0523 Грми, с’јева, а крвца се љева. 0524 Куд год беже нагони дората, 0525 По троја би кола пролазила, 0526 Јера беже крвав сокак гради. 0527 А све Турци рахмет називаху, 0528 У сахату по десет рахмета. 0529 Све га силан гледа Осман беже, 0530 Са Ос’јека са бијела града, 0531 Хоће л’ беже Љубовићу проћи 0532 И пронијет махзар до Будима. 0533 Кад испаде силан Љубовићу 0534 Под зелена луга Махнатога, 0535 Нема на њем’ руха ни хаљина, 0536 Ни на коњу гриве ни перчина, 0537 Већ све влашка ватра однијела. 0538 Оде беже, силан Љубовићу; 0539 А кад беже у Мухача сиђе, 0540 Тамам удри уз поље Мухача, 0541 На Мухача на воду Ситницу, 0542 На ситницу на чекме ћуприју. 0543 Од Будима отвори с’ капија, 0544 На капију коњик испануо 0545 Вас у црну, а на коњу врану, 0546 А све гони вранца од мејдана, 0547 А све пјева танко гласовито: 0548 „А да Бог да, да Ос’јеку сиђем, 0549 Носећ махзар јуначкоме бану, 0550 Да бан прими Ос’јек на ћенару. 0551 Да ми Бог да и срећа од Бога, 0552 Да ухватим бега Љубовића, 0553 Ахмед бега силна Љубовића, 0554 Да га дарим бану јаночкоме!” 0555 Гледа њега бег Ахмед бег мали 0556 Са дората коња од мејдана, 0557 Позна беже силна каурина, 0558 Саву рају с Невесиња равна, 0559 Иста слуга бега Љубовића; 0560 Па завика беже Љубовићу: 0561 „Стани, Сава, родила те свиња, 0562 Јам сам млио, да си погинуо 0563 На Подрављу, пољу под Ос’јеком; 0564 Међер н’јеси, свињо, погинуо, 0565 Међер си се Сава, одметнуо, 0566 Оставио бега Љубовића, 0567 Прихитио бана јаночкога, 0568 Сада јеси књигоноша банов.” 0569 Па му сину паклена канџија, 0570 А побјеже Сава на вранчићу 0571 До Будима, до градскијех врата, 0572 А за њиме беже на дорату, 0573 Па он бије и Саву и вранца, 0574 Натјера га граду на капију. 0575 Стоји цика Саве раје младог. 0576 На капији два царска имама 0577 Оба брата, оба Чекрклића, 0578 Све се чуде момку и дорату, 0579 Јашто бије силног књигоношу. 0580 Натјера га кроз б’јела Будима, 0581 Све се Сава крви са вранчића: 0582 „Аман, паша, царска учтуглијо, 0583 Посјече ме беже Љубовићу?” 0584 Момци тамам пали под беглуке, 0585 Под беглуке учтугли-везира. 0586 Сину ћорда бега Љубовића, 0587 А са Саве полетјела глава, 0588 Под беглуцим’ будимског везира. 0589 Тука беже одсједе дората, 0590 Брез тестира паде пред везира, 0591 Па везиру турски селам викну, 0592 А везир му селам прихитио, 0593 Љубовић му махзар покучио. 0594 Нут везира, муртатина царског, 0595 Махзар себи тури под серџаду. 0596 А кад беже видје Љубовићу, 0597 Са бедре му полетјела ћорда: 0598 „Учи махзар, муртатине царски!” 0599 Ја кад видје везир од Будима, 0600 Гдје ће с њега полетјети глава, 0601 Сједе учит крвава махзара. 0602 Кад он видје, шта му махзар пише, 0603 Проговара будимски везире: 0604 „Љубовићу, весела ти мајка! 0605 Зар су нама Власи ударили; 0606 И Ос’јек нам готов’ прихватили?” — 0607 „Зар не чујеш муртатине царски, 0608 Гдје су нама Власи ударили; 0609 Ево има цијел мјесец дана, 0610 Откад црну прољевамо крвцу 0611 Под Ос’јеком у пољу Подрављу. 0612 Већ на ноге, будимски везире, 0613 Ти сакупи силовиту војску, 0614 Да идемо Турцим’ у индата!” 0615 Тада везир, па на ноге сину; 0616 Кад падоше под царске беглуке, 0617 Беже добра притиште дората, 0618 А пред собом потјера везира, 0619 Све га гони низ б’јела Будима, 0620 А чуде се аге од Будима. 0621 Кад падоше граду на капију, 0622 Онда везир на топчије викну, 0623 Махом пуче стотину топова 0624 На Будиму, на цареву граду. 0625 Тад зачуло седам пашалука, 0626 Јера знаде седам пашалука, 0627 Да су Власи давно ударили 0628 На газију Силу од Ос’јека. 0629 Ну да видиш будимског везира, 0630 Везир пушта четири телала; 0631 Кад викнуше четири телала, 0632 Да се иде на серхат на војску. 0633 Кад изишла три бијела дана, 0634 Везир сједи с бегом Љубовићем, 0635 На капији од б’јела Будима, 0636 Док с’ барјаци бојни зањихаше, 0637 А сједоше Турци испадати 0638 Из Мухача поља широкога, 0639 Купили се два бијела дана. 0640 Кад рекоше, да се искупише 0641 И на тефтер војску ударише 0642 И цареви топи испуцаше, 0643 Тада везир с Љубовићем пође; 0644 Од Будима покренуше војску 0645 И идоше два бијела дана, 0646 А и треће ноћи прихитише, 0647 Кад и треће ноћи прихитише. 0648 А све везир Љубовића пита: 0649 „Хоћемо ли лало, починути, 0650 Наша се је уморила војска? 0651 А беже му Љубовићу каже: 0652 „Царска лало, будимски везире, 0653 Ноћас ће нам војска починути 0654 Крајем Драве, под пољем Подрављем.” 0655 Крајем воде ноћцу заноћили, 0656 Гдјено јесу чести мезарлуци; 0657 За башлуке коње повезаше. 0658 Све једнако грми на Ос’јеку, 0659 А све слуша беже Љубовићу. 0660 Кад је тамо по јацији било, 0661 Ето бега паши под чадора, 0662 Шкрину зубом, а ћорда му сину, 0663 Бег посјече будимског везира, 0664 Па га покри кумашли јорганом. 0665 Ето бега низ ордију сиђе, 0666 Све он виче грлом бијелијем 0667 Низ ордије четр’ест хиљада: 0668 „’ваки нам је емер од везира; 0669 Кад нам зора од истока цикне, 0670 На се турски абдест ударите, 0671 Под абдестом зору причекајте, 0672 Па клањајте турскога сабаха, 0673 Удрићемо силном Јаноклићу.” 0674 Кад им зора од истока цикну, 0675 Сви клањаше ранога сабаха, 0676 А све беже Љубовићу виче : 0677 „Изгрл’те се, па се халалите!” 0678 Изгрлише, па се халалише, 0679 Халакнуше, Бога споменуше, 0680 А по једну пушку истурише, 0681 А за оштро гвожде прихитише, 0682 На јаночког бана ударише, 0683 А логори влашки дочекаше. 0684 Кад загрмље са четири стране, 0685 Сил’ Осман бег од Ос’јека рикну: 0686 „Ха на ноге, браћо Ос’јечани, 0687 Удрио је беже Љубовићу, 0688 А са њиме сва Унђеровина. 0689 Овнови се за курбана храхе, 0690 А јунаци за оваких дана, 0691 Џенету се отворила врата 0692 Изишле су џенетске хурије, 0693 Изнијеле крзли пештемаље, 0694 А да крвцу купе од шехита.” — 0695 Па четири отвори капије, 0696 Па из града Власим’ ударише, 0697 Ударише, кавгу заметнуше. 0698 Грми, с’јева, а крвца се љева 0699 Од днев’ до днев’ за два б’јела дана. 0700 Пушка пуца, а топови ричу, 0701 Мили Боже, немила састанка! 0702 Пала тама од неба до тала, 0703 Ни брат брата познат не могаше, 0704 Рањен јечи, а здрави га гњечи, 0705 Паде крвца коњу до кичица. 0706 Сил’ Осман бег одсио голуба, 0707 Па је дулбе дову изучио: 0708 „Дај ми Боже вихар вечерашњи, 0709 Да ми вјетар са планина пухне, 0710 Да растави по Подрављу таму, 0711 Па да види Сил’ Осман бег гази, 0712 Ко ли гине, ко ли задобива.” 0713 У Бога му дова магбул била, 0714 Па му диже са Подравља таму. 0715 Онда рече силан Осман беже: 0716 „Алах рабум, на свему ти хвала!” 0717 Колико је поље од Ос’јека 0718 А све пусти леши притиснули. 0719 А све беже од Ос’јека пита, 0720 А све гледа бега Љубовића. 0721 Кад он нађе Кајсер генерала, 0722 Генералу тихо бесједаше: 0723 „Ко ти свеза наопако руке?” 0724 А Кајсер му генерале каже: 0725 „Враг нанесе једног на дорату 0726 На топове бана јаночкога, 0727 На топовим’ исјече топчије 0728 И посјече бана јаночкога, 0729 Па посјече бана Колошвара, 0730 Мени б’јеле завезао руке. 0731 Па натјера својега дората, 0732 На дидију Хајваз генерала. 0733 Дочека га Хајваз генерале, 0734 Па посјече момка са дората.” 0735 Онда беже посједе голуба, 0736 Кад он свога Љубовића нађе, 0737 Посјечена крајем воде Драве, 0738 Мртву русу прихитио главу: 0739 „Мртва главо бега Љубовића, 0740 Доста ти си цару наваљала 0741 И влашкијех глава погубила!” 0742 Однесе га граду пред капију, 0743 Па укопа бега Љубовића. 0744 Више њега турбе начинио, 0745 У турбету метн’о хизмеџије — 0746 И остале покопа шехите. — |