Порча од Авале и Змајогњени Вук 0001 Вино пију до два побратима 0002 У Авали више Бијограда: 0003 Једно бјеше Порча од Авале, 0004 А друго је Ђерзелез Алија; 0005 Кад се ладна напојише вина 0006 И јуначки ћеив задобише, 0007 Ал’ говори Порча од Авале: 0008 „Побратиме, Ђерзелез Алија! 0009 „Ти се напиј вина изобила, 0010 „Виноград је нама до чардака, 0011 „Имам доста у подруму вина, 0012 „Имам доста вина и ракије.” 0013 Њему вели Ђерзелез Алија: 0014 „Залуду ти, побратиме драги! 0015 „Залуду ти вино и ракија, 0016 „Кад не имаш крчмарице младе, 0017 „Да нам служи вино и ракију, 0018 „Те немамо шале ни маскаре.” 0019 Мучно бјеше Порчи од Авале, 0020 Па говори Ђерзелез-Алији: 0021 „Побратиме, ти се напиј вина, 0022 „Док ја одем Стојну Бијограду, 0023 „Довешћу ти крчмарицу младу, 0024 „Ја ђевојку, ја невјесту младу.” 0025 А пита га Ђерзелез Алија: 0026 „Када одеш Стојну Бијограду, 0027 „Бојиш ли се још кога до Бога? 0028 „Бојиш ли се два Јакшића млада?” 0029 Ал’ му вели Порча од Авале: 0030 „Ој Бога ми, побратиме драги! 0031 „Ја с’ не бојим никога до Бога, 0032 „Не бојим се два Јакшића млада; 0033 „Ал’ се мало, побро, прибојавам, 0034 „Прибојавам Змајогњанин-Вука 0035 „Из простране Сријем-земље равне 0036 „Из онога села Купинова, 0037 „Далеко је село Купиново, 0038 „А пространа Сријем-земља равна, 0039 „Ту се Вуче ни десити не ће.” 0040 Па повика Порча од Авале: 0041 „Слуге моје, извед’те ми ђога.” 0042 Докле Порча седло опремио, 0043 Дотле слуге изведоше ђога, 0044 Довати се ђогу на рамена, 0045 Право оде низ поље Врачара 0046 Докле дође тихој води Сави, 0047 Па се Порча покрај Саве фула. 0048 А да видиш два Јакшића млада! 0049 Пију вино из кули Небојши 0050 И шњима је Змајогњанин-Вуче, 0051 Тури очи змај од огња Вуче, 0052 Тури очи уз ту воду Саву. 0053 Док угледа Порчу од Авале, 0054 Па говори змај од огња Вуче: 0055 „Видите ли, два Јакшића млада, 0056 „Ко се оно низа Саву фула?” 0057 Погледаше два Јакшића млада, 0058 Познадоше од Авале Порчу; 0059 Па говоре Змајогњанин-Вуку: 0060 „Побратиме, Змајогњанин-Вуче! 0061 „Оно ј’ курва од Авале Порча: 0062 „Дана нема, кад се не привлачи 0063 „И по једног роба не одводи, 0064 „Ја по мртву не односи главу.” 0065 А да рече Змајогњанин Вуче: 0066 „Мили Боже, на свем’ тебе фала! 0067 „Ево има девет годин’ дана 0068 „Како с’ молим тебе истиноме, 0069 „Не би ли се с Порчом удесио, 0070 „Ти ми даде, данас га десити.” 0071 Па још рече Змајогњанин Вуче: 0072 „Поскочите, два Јакшића млада, 0073 „Нађидерте сироту ђевојку, 0074 „Обуц’те јој свилу и кадифу, 0075 „Подајте јој злаћену маштраву, 0076 „Пошљите је Сави на обалу, 0077 „Не би ли се Туре преварило, 0078 „Не би ли се мало забавило, 0079 „Док опремим себе и кулаша.” 0080 Скочи Вуче, опремат’ кулаша, 0081 А Јакшићи нареде ђевојку, 0082 Ођеше је, што се љепше може, 0083 Дадоше јој, злаћену маштраву, 0084 Послаше је Сави на обалу; 0085 Таман цура на обалу дође, 0086 Она стаде воду заватати, 0087 Док ето ти од Авале Порче, 0088 Божју помоћ цури називао, 0089 Она њему помоћ приватила, 0090 Па је цури Порча говорио: 0091 „Ој бога ти, лијепа ђевојко! 0092 „Доват’дер ми воде у маштрави, 0093 „Да с’ напијем студене водице.” 0094 Говори му лијепа ђевојка: 0095 „Одјаш’ коња незнани јуначе, 0096 „Одјаш’ коња, па се напиј воде.” 0097 Ал’ јој вели Порча од Авале: 0098 „Ој Бога ми, лијепа ђевојка! 0099 „Кљусина је моја дурновита: 0100 „Кад одјашем, узјати се не да, 0101 „Већ ми додај воде у маштрави, 0102 „Јесам јунак врло ожеднио.” 0103 А ђевојка њега послушала, 0104 Завати му воде у маштрави, 0105 Пружи њему воду и маштраву: 0106 Не шће Порча воде, ни маштраве, 0107 Већ ђевојку за бијелу руку, 0108 Па је баци за се на ђогата, 0109 Притеже је свиленијем пасом, 0110 Па побјеже уз поље Врачара. 0111 Све то гледа змај од огња вуче, 0112 Па с’ довати на свога кулаша, 0113 Па полеће уз поље Врачара; 0114 Кад је мало Порчу сустигнуо, 0115 Па је онда Порчи говорио: 0116 „Стани курво, од Авале Порча! 0117 „Стани мало, да се огледамо.” 0118 Кад га Порча виђе и познаде, 0119 Потурио у траву ђевојку, 0120 Па он бјежи уз поље Врачара, 0121 За њим трчи Змајогњанин Вуче, 0122 За њим трчи, стићи га не море; 0123 Догнаше се Авали планини, 0124 Угледа их Ђерзелез Алија, 0125 Па је слуге своје сазивао: 0126 „Слуге моје, затвор’дете врата 0127 „На кулама и на капијама: 0128 „Ето оздо два добра јунака 0129 „Ђе с’ ћерају уз гору зелену 0130 „И сад ће се туна догонити: 0131 „Кад не нађу отворена врата 0132 „Не ће ли се Порча повратити, 0133 „Не би л’ Порча погубио Вука.” 0134 Одмах њега слуге послушаше, 0135 Те капије хитро затворише, 0136 Кад с’ догнаше два добра јунака, 0137 Бјежи Порча око своје куле, 0138 А све виче: „Отвор’те ми врата!” 0139 Нико њему отворит’ не смије. 0140 Трипут га је опћерао Вуче, 0141 Па га стиже граду на капији, 0142 Те му јунак одсијече главу, 0143 Па увати дебела ђогата, 0144 И тури му у зобницу главу, 0145 Оде право Стојну Бијограду, 0146 Све то гледа Ђерзелез Алија, 0147 Па говори Ђерзелез Алија: 0148 „Мили Боже, на свему ти фала! 0149 „Кад с’ десише затворена врата 0150 „На кулама и на капијама, 0151 „Више б’ Вуче јада учинио.” 0152 Па побјеже своме Сарајеву. |