Несветковање 0001    Поранило протопопче младо 0002    у неђељу на васкресеније, 0003    па не рани пребијелој цркви 0004    да се моли богу по закону, 0005    и да служи часну летруђију, 0006    да причешћа српски народ млоги, 0007    до он фата да вола шарена 0008    те он оре у пшљу шеницу. 0009    То гледала три божја анђела, 0010    не приспјела богу на јутрењу, 0011    затрајаше чудо гледајући, 0012    но их кара боже господине: 0013    "Слуг емоје, три анђела прва! 0014    Ђе сте били, ђе сте затрајали, 0015    летурђију данас не служисте?" 0016    "Не карај не, боже господине! 0017    Јемwо били, јесмо затрајали, 0018    затрајали чудо гледајући: 0019    подранило једно опчемалдо, 0020    а не рани пребијелој цркви 0021    да се богу моли по закону, 0022    да одслужи часну летруђију, 0023    да причешћа млоги српски народ 0024    у неђељу на васкресеније, 0025    но он вата два вола шарена, 0026    те он оре поље за шеницу." 0027    Но говори боже господине: 0028    "слуге моје, три прва анђела! 0029    Поелтите на земљицу чарну, 0030    учин’те се до три ду’овника, 0031    ајте право попу на орање, 0032    ако биде попу до невоље, 0033    бидите и попу на невољи, 0034    ако л’ биде попу до бијеса, 0035    помам’те муд ва вола шарена, 0036    а рало му о’ главу обите." 0037    Отле пошли три божја нађела, 0038    полећеђе на земљуцу чарну, 0039    учинише с’ до три духовника, 0040    право иду попу на орање, 0041    они божју помоћ попу зва’у, 0042    а љепше им попе одговара: 0043    "Бог дај буди до ти ду’овника!" 0044    Два умукла, трећи проговара: 0045    "Ој тако ти, протопопче младо! 0046    Каква ј’ теби голема невоља, 0047    у неђељу на васкресеније 0048    те ти ореш поље за пшеницу, 0049    те не идше пребијелој цркви 0050    да се молиш богу по закону 0051    и причешћеш српски народ млоги?" 0052    Њима вели протопоче младо: 0053    "Ја вам имам казат млого јада: 0054    у кући ми девет слијепацах, 0055    и дванаес’ јадних нијемацах, 0056    а још ћу вам више јаде казат, 0057    имам грешни мушко чедо лудо, 0058    нејма њему до петн’ест годинах 0059    ни устаје нити проговара, 0060    још је мени кућа на сред пута, 0061    ко год путем и откуда пође, 0062    сваки туде ка кући ми дође, 0063    љеба ије, ладне воде пије; 0064    но тако ви, до три дуовника, 0065    ајте и ви ка мојему двору, 0066    да једете и да починете." 0067    Отидоше до три ду’овника 0068    к протопопа двору бијеломе, 0069    а пред двором попадија малда, 0070    она чиниб ијелу пшеницу, 0071    у неђељу на васкрсеније, 0072    да ју носи попу на орање. 0073    Ду’овници помоћ називјау, 0074    њима помоћ млада прифатиала. 0075    "Бог дај добри ивам’, духовници!" 0076    Пак бесједе сва три духовника: 0077    "Каква ти је голема невоља 0078    те ти чиниш бијелу пшеницу, 0079    у неђељу на васкрсеније?" 0080    Но говори попадија млада: 0081    "јесе мене голема невоља, 0082    у кући ми девет слијепацах, 0083    и дванаест худних нијемацах, 0084    а сувише мушко чедо лудо, 0085    већ му има петнаес’ годинах, 0086    нити збори, нити ногам’ ходи, 0087    јоште нам је кућа насред пута, 0088    когођ прође, сватко к нама дође, 0089    љеба ије, хладне воде пије, 0090    но тако ви, до три духовника, 0091    улазите у бијеле доворе 0092    да ијете и да починете." 0093    Кад виђеше три божја анђела, 0094    уљегоше у попове дворе, 0095    водицу му кући освешташе, 0096    задахнуше дахом анђелскијем, 0097    а светињом кућу покропише, 0098    прогледа му девет слијешацах, 0099    прозборило дван’ест нијемацах 0100    и диже се мушко чедо лудо, 0101    уста исти, стаде говорити, 0102    носи оцу ручак наорање. 0103    То кад виђе протопопче младо, 0104    волове је у гору зајмио, 0105    а он иде пребијелој цркви 0106    те се моли богу по закону 0107    и дослужи частну летруђију, 0108    а причешће млоги спрски народ. 0109    Тад анђели ка богу одоше, 0110    све казаше како амо бјеше 0111    и бог им је за добру примио, 0112    анђеле је руком принимио.