Секула 0001    Рано рани лијепа ђевојка 0002    на Ситницу на воду студену, 0003    а на воду чудан шићар нађе, 0004    чудан шићар Бановчић Секула, 0005    но Секула њојзи бесјеђаше: 0006    "А тако ти, лијепа ђевојка! 0007    Проводај ми мојега вранчића 0008    уз Косово дуго и широко 0009    е ме хоће санак преварити 0010    а имаде и петнаест данах 0011    од кад бијем боја у Косово 0012    и Турци су Јанка уфатили; 0013    но тако ти, лијепа ђевојка, 0014    ти погледуј низ поље Косово 0015    кад те Турци проводити Јанка 0016    пробуди ме тако сретна била." 0017    На то стидно говори ђевојка: 0018    "А тако ми, невиђен делијо! 0019    Та ја не бих ни познала Јанка." 0020    На то вели Бановчић Секуле: 0021    "А тако ми, лијепа ђевојка! 0022    Ласно ти је познавати Јанка: 0023    висок јунак на бијела ђога, 0024    свезане му наопако руке." 0025    То је рек’о, сан га оборио, 0026    мало било, млого не трајало, 0027    прамак се је магле зађенуо, 0028    зађенуо поврх Косовога, 0029    има пуно шездесет Тураках. 0030    Гледа млада, не угледа Јанка, 0031    ал’ се други буљук намолио, 0032    намолио поврх Косовога, 0033    има пуно шездесет Тураках, 0034    гледа млада, не угледа Јанка. 0035    Ал’ се трећи буљук измолио, 0036    има у њ’ стотина Турака, 0037    гледа млада и угледа Јанка: 0038    висок јунак на бијела ђога, 0039    свезане му наопако руке, 0040    ал’ јој мучно пробудит Секулу, 0041    на руке му вранца наводила 0042    докле вранац очепи Секулу, 0043    то се Секул био пробудио 0044    па ђевојци младој говорио: 0045    "Одвед’ коња, да га бог убије!" 0046    Но му стидно говори ђевојка: 0047    "Ај устани, незнани делијо" 0048    Ено Турци проведоше Јанка." 0049    То кад чуо дијете Секуле, 0050    скочи јунак ка да се помами, 0051    на готова усједе вранчића, 0052    а полеће пољем Косовијем. 0053    Но да ти је погледат Секулу: 0054    мали јунак на малехна ђога, 0055    изишао пред свијем Турцима 0056    те он срета Бановче Секула, 0057    а Секул му ријеч бесјеђаше: 0058    "Бумбарећи, Турци браћо драга! 0059    Бумбарећи роба заробили, 0060    добра роба војеводу Јанка, 0061    дајте ми га да га посијечем; 0062    е већ има и неђеља данах 0063    ка је мога изгубио баба, 0064    мога баба Кулин-капетане." 0065    Даше Турци, ријеч не чињаху, 0066    на то вели војевода Јанко: 0067    "А тако ми, незнани јуначе" 0068    То витешка вјера не подноси 0069    да ми ’вако ти сијечеш главу, 0070    но ти мени одријеши руке 0071    па ми таде посијеци главу." 0072    То Секула једва дочекао, 0073    а остру је извадио ћорду 0074    посјече му на руке конопце 0075    па му даде ћорду у десницу - 0076    су два краја удрише Турцима 0077    те нагони један на другога. 0078    Што остаде војеводи Јанку - 0079    то посјече Бановчић Секула, 0080    што претече Бановчић Секулу - 0081    то посјече војевода Јанко, 0082    од њих ока не утече жива 0083    ни да кажу ка су погинули. 0084    Здраво Јанко и Секула пошли, 0085    пошли здраво на своје дворове, 0086    но и Србци фала ми ђевојци.