Бјелице 0001    Подиже се Кузман од Бјелицах 0002    и за њим су три четири друга, 0003    а отиде преко Горе Црне, 0004    доклен дође нахији Црмничкој 0005    у малехно село Бољевиће. 0006    Отолен је књигу написао, 0007    а шиље је у Бар на крајину, 0008    баш на руке барском Мехмед-аги: 0009    "Мехмед-ага, слушај што ти пишем! 0010    Ако зулум нећеш оставити 0011    што га чиниш барској сиротињи, 0012    кунем ти се вјером и законом, 0013    ал’ ћу моју изгубити главу 0014    али твоју пријед окинути." 0015    Кад Мехмета књига допанула 0016    и кад виђе што му Кузман пише, 0017    подруга се књизи Кузмановој, 0018    и овако ријеч бесједио: 0019    "Чудна Валха, јад га задесио! 0020    Који мене предаје законе 0021    како имам запов’једат раји! 0022    Сад он каже у књизи овојзи: 0023    ако њега послушати нећу 0024    да ми хоће главу окинути, 0025    ка да сам му свезан украј пута 0026    баш за грмен од јеле зелене." 0027    Пак је Вуку књигу отписао: 0028    "Чујеш ли ме, Кузмановић-Вуче! 0029    Што ми пишеш од горе хајдуче, 0030    да не прштим лашку сиротињу, 0031    ја везира за то не обадам 0032    кад ја имам од цара фермана, 0033    а раја је Турчину нафака." 0034    Кад Кузману така књига дође 0035    и кад био књигу разумио, 0036    причекао за неђељу данах, 0037    па је малу чету сакупио 0038    и отиде Суторман-планином, 0039    докле дође Шари поноситој. 0040    Ту су један данак преданили 0041    и бијеле куле разгледали 0042    по Крајини и по Бару граду. 0043    А кад била нојца долазила, 0044    отидоше Бару проз вароша, 0045    докле бегу до дворовах доше, 0046    па дружини вуче бесједио: 0047    "Ја отидох у бијелу кулу 0048    да од куле ја отворим врата, 0049    а ви стан’те пред врата од куле." 0050    То им река, па Вук ускочио, 0051    ал’ га клети опазише Турци, 0052    не даше му отворити врата, 0053    већ у кулу Вука затворили, 0054    а четири пушке опалише, 0055    тек олово не приону Вуку. 0056    Па Вук ужди двије пушке мале, 0057    те погоди агу Мехмет-агу 0058    и Османа, брата агинога; 0059    још Вук аги токе уграбио 0060    и четири пушке срмајлије, 0061    па изиде пред бијелу кулу, 0062    ал’ пре’ кулу не нађе дружину, 0063    он помишли да су му утекла, 0064    те овако њима бесједио: 0065    "О хрђава браћо и дружино! 0066    Да грдно ли мене издадосте, 0067    а да бисте код бога платили!" 0068    Кад лелекну нешто на врх куле: 0069    "Јаох, Вуче, срамотно л’ погибе! 0070    Ми ал’ ћемо изгубити главе, 0071    али ћемо тебе осветити!" 0072    А Вук им је био завикао: 0073    "Не погибох, но слазите амо!" 0074    То дружина њега разумјела, 0075    брж’ сидоше са бијеле куле 0076    и с Вуком се они састадоше. 0077    У Црмницу отле се вратише, 0078    из Црмнице здраво у Бјелице.