Колашинци 0001    Дигоше се аге колашинске 0002    у Морачу да купе хараче, 0003    пред њима је силан Хасанага, 0004    у Морачу скупише хараче, 0005    у Манастир конак учинише, 0006    они муче старе калуђере 0007    те им дају небројено благо. 0008    Љуто куне стари проигумне, 0009    а проклиње агу Асанагу. 0010    Отоле се Турци подигоше, 0011    отидоше у Веље Дубоко, 0012    но говори стари проигумне: 0013    "Ајде тамо, силан Хасанага! 0014    Хајде тамо да те бог убије, 0015    већ те моје очи не виђеле, 0016    но дабогда тамо погинуо 0017    од сокола Трипка Гулишића!" 0018    У Дубоко кад Турци дођоше 0019    на дворове Трипка Гулишића, 0020    ал’ у дворе Трипка не бијаше 0021    у планину бјеше код овацах, 0022    но му бјеше мајка и љубовца, 0023    зулум чине колашински Турци, 0024    утече им Трипкова љубовца, 0025    пође право Трипку на планину, 0026    све му каже што је и како је. 0027    Отолен се Трипко подигнуо, 0028    собом узе двадесет чобанах, 0029    ш њима оде двору бијеломе, 0030    ту он нађе силна Хасанагу 0031    и ш њим двадесет агах колашинских. 0032    Но говори аго Хасанаго: 0033    "Копиљане, Трипко Гулишићу! 0034    Сигурај нам господску вечеру, 0035    вари овце, а пеци јагањце 0036    и сваком другу по ђевојку, 0037    ал’ ђевојку ал’ невјесту малду 0038    којено су скоро доведене, 0039    Хасанаги твоју вјерну љубу, 0040    да је љубим до зоре бијеле." 0041    Кад то зачу Трипко Гулишићу, 0042    коље овце те пече јагањце, 0043    на конаке разредио Турке, 0044    Хасанагу себе оставио. 0045    А кад било доба у вечери, 0046    Трипко своју дозвао дружину 0047    па је њима ријеч говорио: 0048    "Чујете ли, браћо Дубочани! 0049    Који агу свога не изгуби, 0050    кунем ви се, а вјеру ви дајем, 0051    од моје ће руке погинути! 0052    Дајте њима вина и ракије 0053    и пјанахне шербет-медовине, 0054    немојте их бити из пушаках 0055    но скупите гљета и сјекире 0056    те ви ш њима потуците Турке." 0057    Оно рече, оде к Асанаги 0058    па је дивно преобука љубу 0059    и сјела је паши на скутове. 0060    Оно гледа Трипко Гулишићу, 0061    што то чини силан Хасанаго, 0062    иза себе доватио сјеку 0063    те је Туре њоме ударио, 0064    удари га међу очи црне, 0065    прште глава ка бијело јаје, 0066    и узе му коња и оруже 0067    па ижљезе пред бијелу кулу 0068    те он вика на ноге овчаре. 0069    Сваки овчар свога изгубио, 0070    сваки Трипку носи турску главу, 0071    од Тураках нико не утече 0072    до Хасана црна Циганина, 0073    злога гласа и срамног образа 0074    да кажује јаде кадунама 0075    како Турци љубљаху Влахиње 0076    и како су харач покупили. 0077    Па ми, побре, да се веселимо, 0078    нек су здраво Ровчани витези, 0079    њи’ никада Турчин не завлада.