Бјелопавлићи

Бјелопавлићи

0001    Зацмишљеше два сокола сиви,
0002    цмиле тице и невоља им је,
0003    гује су им досадиле тешко
0004    из крвавих кршах брђанскијех,
0005    е виђоше да им је невоља,
0006    пак с’ отоле биле подигнуле,
0007    Подгорицу варош прелећеле
0008    и зелено Блато на Бојану,
0009    док дођоше Скадру бијеломе,
0010    вијале се па су попадале
0011    на сараје Махмута везира.
0012    То не бјеху двије тице сиве,
0013    но од Спужа два Мећикућића,
0014    Осман-бего и Хусеин-аго,
0015    иду Турци на плач у везира:
0016    "Ах помагај, драги господаре!
0017    Јеси л’ чуо, је л’ ти ко кажива,
0018    како су се брда узхасила,
0019    недају ни паре ни динара,
0020    нит’ ни дају царева харача.
0021    И те бисмо јаде опростили,
0022    робе буле а сијеку Турке,
0023    откуд бију Пипери јунаци,
0024    ал’ агина затворена врата,
0025    отуд гину хоџе и кадије;
0026    откуд бије брдо Бјелопавлић,
0027    отуд градска врата затворена,
0028    отуд гину аге и бегови;
0029    откуд бије ломна Гора Цнра,
0030    отуд хатска затворена врата,
0031    туда гину твоје пашајлије,
0032    ја л’ ни лијек, ја л’ не посијеци,
0033    ја л’ ни подај војску и џепхану,
0034    ја л’ не макни из бијела Спужа,
0035    већ овако живјет не моремо!"
0036    Кад то чуо скадарски везире,
0037    Махмут везир силни Бушатлија,
0038    танку књигу хитро направио
0039    и посла је преко Горе Црне,
0040    на Цетиње на брег мора слана,
0041    у владике црногорског краља:
0042    "О владико, црногорска главо!
0043    Јеси л’ чуо, је л’ ти ко кажива,
0044    како ми се раја узхасила,
0045    узхасила Брда сваколика,
0046    не дају ми паре ни динара,
0047    нит’ ми дају царева харача;
0048    и те бисмо јаде опростили,
0049    но поклаше Турке витезове,
0050    до чујеш ме, црногорски краљу,
0051    немој дати помоћ Брђанима,
0052    а даћу ти земљу Скендерију
0053    од Жабјака до Хотскога Хума
0054    да пошеташ земљом Скендеријом,
0055    да поновиш млоге намастире,
0056    да накупиш блага неколико."
0057    Кад владици ситна књига дође,
0058    ону гледа другу ситну пише,
0059    пошиље је од Скадра везиру;
0060    "Ој везире, силан Бушатлија!
0061    Ну се прођи љуте сиротиње,
0062    да те од ње не удари гуја!
0063    Што л’ ми земљу Скендерију кажеш,
0064    то је моја земља од старинах,
0065    то је била Иван-беговина,
0066    и моја ће бити акобогда!"
0067    Кад Махмуту таква књига дође,
0068    не била му мила николико,
0069    ма окупи аге и бегове,
0070    па велику силу подигнуо,
0071    ш њоме Хотску Гору прелазио
0072    и пространу шехер Подгорицу,
0073    докле Спужу на крајину дође,
0074    на дворове на Мећикућиће,
0075    Махмут вика гласом и авазом
0076    Осман-бега и Усеин-агу:
0077    "Чујете ли, моје двије слуге!
0078    Да куд ћемо с војском обртати?
0079    Али ћемо селу Мартинићу,
0080    али ћемо малом Ћуриоцу?
0081    Вели Турчин аго Хусејине:
0082    "Вољан да си, драги господаре!
0083    У гиздаво село Мартиниће,
0084    ту су б’јеле од камена куле,
0085    да из кулах изнесемо благо
0086    и Брђани брзо те прискочит,
0087    оте нашу нагрдити војску,
0088    но идемо селу Ћуриловцу,
0089    ту су куле од љескова прућа,
0090    ма су, кажу, препунахне блага,
0091    од бијеле куле Ђуровића
0092    до бијеле куле Драговића,
0093    има, кажу, три хиљаде кравах,
0094    наша би се зајазила војска,
0095    ма су мали хендек ископали
0096    насред друма коловоза пута,
0097    у њ све шједе шездесет пандурах,
0098    мало те ни смјеће учинити."
0099    Ал’ је Махмут подигао војску,
0100    Осман-бегу даде пет стотинах
0101    те је заш’о иза луга ш њима,
0102    а он оде коловозом путем,
0103    па кад био Лугу Косовоме,
0104    зове вила с врх Маљта главице,
0105    а дозива вила на хендека
0106    по имену Драговић-Дамјана:
0107    "О Дамјане, зло ти јутро било!
0108    Ето силна на Ћурилац војска!"
0109    Оно не чу Драговић-Дамјане,
0110    но зачуо Станковићу Вујо:
0111    "Мучи вило, грло ти замукло!
0112    Не бојим се војске ни Тураках
0113    докле ми је шездесет јунаках,
0114    ђе гођ има доброга јунака
0115    од Загорка са дно Пљешивацах,
0116    све их ево у хендеку, вило!"
0117    Опет му је вила бејседила:
0118    "Зао т’ хендек, а гори пандури!
0119    Ето на вас силновита војска
0120    и сам главом скадранин везире."
0121    У то доба ударише Турци,
0122    дочекаше шездесет пандурах,
0123    упалише шездесет пушаках
0124    сваки ужди и згоди Турчина,
0125    турска војска натраг узбјегнула,
0126    до везира доходише Турци,
0127    на њих везир хуџум учинио:
0128    "Арбанијо, моја тевабијо!
0129    Ха на хендек на влашке пандуре!
0130    Ко узмакне данас од хендека,
0131    он од моје утећ’ неће руке!"
0132    Арбанија опет кидисала
0133    и удари аго испријека
0134    на бијелу кулу Ђуровића;
0135    кад виђоше шездесет пандурах,
0136    ускочише Лугу Косовоме,
0137    Докле везир на Ћурилац дође,
0138    Осман-ага Грлић опалио,
0139    докле пашо у Грлић дошао,
0140    Осман-ага у Главицу Доњу.
0141    Оно виђе од Гарчића вила,
0142    зове вила уз Бјелопавлиће,
0143    дозивала селу Орљој Луци
0144    по имену попа Бошковића:
0145    "Протопопе, Бошковићу Раде!
0146    Ако пијеш у механи вино,
0147    на мечне ти ране излазило
0148    ето турска на Ћурилац војска,
0149    до Сућекле до бијеле цркве,
0150    ен’ и цркву саломише Турци!"
0151    Кад то зачу попе Бошковићу,
0152    хитро попе пушку доватио,
0153    а кликује побратима свога
0154    по имену Пешича Раича:
0155    "Ха Раичу, ђе си побратиме!
0156    Ево турска на куће ни војска,
0157    хабер чини на Брда камена!"
0158    Од Брдах је поточ прискочила,
0159    пред цркву се хитро сустигнула,
0160    а истину богу с’ помолила
0161    па у Турке јуриш учинила.
0162    До подне је турска рука била,
0163    а од подне обрну нерука,
0164    пак да ти је погледати, друже,
0165    како брдске сабје сијеваху
0166    а турачке главе зијеваху.
0167    Но је Туре младо излазило
0168    по имену хоџа од Гусиња,
0169    пред везиром ка се зафалио
0170    е ће доћи на Сућеклу цркву
0171    и Сућеклу цркву саломити,
0172    па обрну широка дорина,
0173    а к цркви је уриш учинио,
0174    но намјер га нанијела била
0175    на сокола Перка Ћиповића,
0176    танку пушку од образа пали,
0177    а погоди хоџу од Гусиња,
0178    од коња га свога одвојио,
0179    хоџа паде а Перко припаде,
0180    уграби му главу и оруже.
0181    Отле гнаше на трагове Турке,
0182    ту да видиш веље њине муке:
0183    погнаше их огњем жестокијем,
0184    од Главице и Сућекле цркве
0185    до Сушице код бијела Спужа.
0186    Осамдесет посјекоше главах,
0187    све беговах, агах и спахијах,
0188    а осталим ни броја се не зна.
0189    Још да ти је погледати, друже,
0190    како Махмут низ Порање струже!
0191    Уминуо варош Подгорицу,
0192    право бјежи свом тврдоме Скадру,
0193    а то било кад се и чинило.