Корјенић

Корјенић

0001    Од како је Турчин настануо
0002    није бољи јунак постануо
0003    него што је био настануо
0004    у питомој Жупи Корјенићкој
0005    младо момче Осман одабаша,
0006    нејма њему до двадесет годинах,
0007    двадесет и пет посјек’о је главах
0008    а толико има челенаках.
0009    Ал’ се бјеше Осман оженио
0010    од Никшићах од Мустафагићах,
0011    па га кори бијела кадуна.
0012    "Ти, Османе, мили господаре!
0013    Веле Турци ђе си јунак добри,
0014    ама ти је бољина залуду,
0015    некће отист од Никшића града
0016    до твојега таста и пунице
0017    да те виде никшићке газије
0018    од Никшића крвавога града."
0019    Таде њега изједе срамота,
0020    покупио седам-осам другах,
0021    све по мачу и по џевердану,
0022    све на њима ћурци и кауци
0023    и злаћене токе о’ три оке,
0024    а велики коњи седленици,
0025    би рекао и би се заклео,
0026    то све аге јесу и бегови.
0027    Окренуше граду Оногошту,
0028    а кад крају у Рудине били,
0029    ту их био данак оставио,
0030    а тавна их ноћца прифатила,
0031    па ту они коње одјахаше
0032    и жестоки огањ наложише.
0033    Но друга се чета намјерила,
0034    намјерила близо у Рудине,
0035    а од Кчева са сред Горе Црне,
0036    пред том четом Симо харамбаша,
0037    за њим тридесет и четири друга,
0038    у Рудине огањ угледаше,
0039    окол’ огња Турцим’ чатисаше.
0040    Таде рече Осман-буљубаша:
0041    "Од како сам јунак настануо,
0042    своме сам се срцу зарекао,
0043    е погинут без замјене нећу,
0044    а ноћаске хоћу погинути."
0045    У ријечи кад ју говораше,
0046    црногорске пушке запуцаше,
0047    а пламени ножи сијевнуше,
0048    те им осам главах посјекоше,
0049    узеше им коње и оружје
0050    и велике ћурке и кауке,
0051    и на дом се здраво поврнуше,
0052    сви дођоше ломној Гори Црној,
0053    сви дођоше здраво и весело,
0054    на дружину дијелише благо.
0055    Ово било када се чинило
0056    и каконо и дан данас бива.