Цуце 0001    Глас допаде на крајину Никшу 0002    да су цуцке изјавиле овце, 0003    изјавиле у Кобиље доце, 0004    пак се мала чета подигнула, 0005    пред њом бјеше Горчиновић-Ђуро, 0006    бјеше ускок од Горице Црне. 0007    Чета пође рамним Рудинама, 0008    а кад дође у Кобиље доце, 0009    ал’ их није у Кобиље доце, 0010    ма говори Горчиновић-Ђуро: 0011    "Ајте замном, Турци од Никшићах!" 0012    Отидоше низ Рудине равне, 0013    угледаше овце и чобане, 0014    три чобана пет стотин’ овацах, 0015    па овцама Турци западоше, 0016    и на б’јеле овце ударише, 0017    ал’ чобани недађаху овце, 0018    но говори Горчиновић - Ђуро: 0019    "Вјера ви је божа, Црногорци! 0020    Ми ви овце узети нећемо, 0021    нит’ ћемо ви хиле учињети, 0022    веће друге ђе су цуцке овце?" 0023    Вјерни бјеху, бога вјероваху, 0024    на божју их вјеру путшаваху, 0025    још их пита Горчиновић-Ђуро; 0026    "Ђе су друге овце и чобани?" 0027    Ал’ му вели Јововић - Станиша: 0028    "Ми не знамо ђе су ни како су." 0029    Вук Јововић бјеше у главицу, 0030    на Станишу брата повикао: 0031    "Бјеж’, Станиша, жива т’ уфатише, 0032    није нигда вјере у Тураках!" 0033    Кад Станиша оно разумио, 0034    плећи даде а бјежати стаде, 0035    ал’ му Турци утећ’ не дадоше, 0036    већ уждише дванаест’ пушаках, 0037    лијеву му ногу саломише, 0038    рањен паде у лист и у траву, 0039    таден Турци ноже повадише, 0040    на Станишу уриш учинише, 0041    да његову одасјеку главу, 0042    ал’ га Вуко посјећ не даваше, 0043    већ га брани својим џеверданом, 0044    теке Турци поћераше овце, 0045    ма их Вуко брже осветио, 0046    четири им главе окинуо. 0047    Бјеже Турци с овцам’ пут Никшићах, 0048    Вук рањена уграби Станишу, 0049    понесе га у Цуце камене. 0050    То је мало доба постануло, 0051    Вук покупи по Цуцама војску, 0052    скупи другах триста и педесет 0053    и уводи корјенићке овце, 0054    а кад Вуче уходио овце, 0055    својој био дружби бесједио: 0056    "Сад, дружино, да им ударимо!" 0057    Кад дружина Вука разумјела, 0058    на бијеле ударише овце, 0059    уграбише хиљаду овацах, 0060    и пет стотин’ коњах и воловах, 0061    осам главах турцим’ осјекоше 0062    и шеснаест робах заробише, 0063    ма им робе натраг повратише, 0064    е све бјеше лудо и нејако, 0065    и не ваља нигда свакојако, 0066    од страха се живо искидало. 0067    Овце здраво у Цуце зајмише, 0068    а никаква не погибе друга, 0069    здраво доше, шићар дијелише. 0070    Тако Цуце, радосно ви срце!