Црногорац 0001    Младо туре у Стамболу дође 0002    од крвава Оногошта града, 0003    по имену Мекић Хасан-ага 0004    пред диваном цара честитога, 0005    сузе рони овако говори: 0006    "Султан царе, мили господаре! 0007    Ал’ не чујеш, ал’ ништа не хајеш, 0008    љто су књиге дошле из Русије 0009    и посланик цара русинскога, 0010    великога душманина твога, 0011    на Цетиње на сред Горе Црне, 0012    Петровићу владици Данилу? 0013    Владика је у мах сакупио 0014    све биране од земље главаре, 0015    и пред њима књиге прочитао, 0016    а када су они размјели 0017    што им пише од Русије царе, 0018    весело су војску сакупили 0019    и на твоју земљу ударили: 0020    једна војска на Херцеговину 0021    и пред војском Данило владика 0022    с послаником цара русинскога 0023    Михаилом Милорадовићем; 0024    она бије Оногошта града, 0025    пали турска села и вароше. 0026    А друга је војска околила 0027    у сред Зете варош Подгорицу, 0028    и Спуж тврди што је на крајину, 0029    освојиће Зету земљу равну 0030    и сву Босну и Херцеговину, 0031    па што ће ти таде и Стамболе?" 0032    Кад је царе разумио гласе, 0033    брже шаље пашу сераскира, 0034    су педесет хиљадах војниках 0035    да ишћера из земље душмане, 0036    и похара сву Карадаглију; 0037    међу тијем, драги побратиме, 0038    неугодни гласи допадоше 0039    до Данила и до Михаила 0040    да се Москов с Турском умирио, 0041    а сераскир паша приближио. 0042    Када ове разумјеше гласе, 0043    они војску повратише на се 0044    и градове турске оставише, 0045    пак Михаил пође у Русију 0046    оставивши Данила владику 0047    с главарима и Црногорцима 0048    да се бране сами од Тураках. 0049    Утолико царев паша дође 0050    на Дољане више Подгорице, 0051    књигу шаље Данилу владици 0052    да му даде та’це и хараче, 0053    међу талце Поповића Драшка, 0054    од Заљућа села крајичкога, 0055    с Велестова Мандушића Вука 0056    и Вукоту од Мрваљевићах, 0057    све три, побре, крилата јунака, 0058    а на њих је жалба од Тураках. 0059    Но владика скупи Црногорце, 0060    међу њима књигу износио 0061    и овако ријеч говорио: 0062    "Ево турска на нас, браћо, војска, 0063    боље да сви у бој погинемо 0064    за слободу и за вјеру свету, 0065    него да се у ропство предамо 0066    и слободу нашу изгубимо!" 0067    Вели соко Мићуновић-Вуко: 0068    "Ја не дадем Драшка и Вукоту, 0069    ни јунака Мандушића Вука, 0070    нако с мојом главом и животом!" 0071    То рекоше и сви Црногорци 0072    да му нигда ништа дати неће 0073    до живога огња из пушаках, 0074    пак послаше да уходе Турке 0075    Ђурашковић-Јанка и Богдана 0076    и делију Јанковића Вука 0077    који знаде турски говорити. 0078    А када се они повратише, 0079    све владици право казиваше 0080    што су чули и што су виђели 0081    и како је Вуко остануо 0082    те се хилом он предао Турком 0083    да превари и заведе војску 0084    испод Вране високе планине 0085    до Пелешах и воде Влахиње. 0086    Кад владика разумио Јанка, 0087    раздијели војску на три стране. 0088    једну даде Мићуновић-Вуку 0089    да запане у Врању планину, 0090    другу даде Ђурашковић-Јанку 0091    у Пржинску гору камениту, 0092    а трећу је себе оставио. 0093    То вијеме мало постајало, 0094    али ето турска војска иде, 0095    калаузи Јанковићу Вуко, 0096    код Влахиње трудна починула, 0097    но Јанковић Вуко попијева, 0098    пјевајући Турком говораше 0099    да га чују браћа Црногорци: 0100    "Почините, Турци витезови, 0101    повежите коње на пољане, 0102    овде ваља конак учинити, 0103    јер напријед хладне воде нејма 0104    до равнога поља Цетињскога." 0105    Али не би коље почивати, 0106    нит’ куђ даље Турком путовати, 0107    јер удари владичина војска 0108    приђе зоре и бијела данка, 0109    кано муња из густа облака. 0110    Турска се је војска забунила, 0111    у забуну тешко уплашила, 0112    царев паша Вука проклињаше, 0113    а Јанковић Вуко кликоваше 0114    соколове младе Црногорце 0115    да разгоне и сијеку Турке, 0116    који сташе бјежат на трагове, 0117    но ни тамо пута не находе 0118    јер удари Мићуновић-Вуко, 0119    прискочи му Ђурашковић-Јанко. 0120    Сви једнако јуриш учинише, 0121    разагнаше Турке на буљуке 0122    и витешке крвавише руке 0123    без престанка три бијела данка 0124    сјекућ’ Турке, безвјерне хајдуке. 0125    Није ово шала ни превара, 0126    но истина све како је било. 0127    Још велики шићар задобише, 0128    Црногорци славу потврдише, 0129    ка јунаци и јуначки синци. 0130    Но радуј се, Србаљ побратиме, 0131    и тко носи од јунака име, 0132    од јунака и од каменштака; 0133    још нам име није пропануло, 0134    ни слобода нити отаџбина, 0135    док је нама Црне Горе мале.