Ћуприлић 0001    Глас допаде у Стамболу граду 0002    На дивану цара честитога 0003    Да је турска војска погинула 0004    Коју бјеше царе оправио 0005    Да похара ломну Гору Црну. 0006    А кад царе гласе разумио, 0007    Он дозива Ћупрлић везира: 0008    "Ћуприлићу, моја вјерна слуго! 0009    Ја оправих серашћера мога 0010    И ш њим војске педесет хиљадах 0011    Да освети моју жалост тешку, 0012    Коју су ми дали Црногорци, 0013    што на моју земљу удараше 0014    Да угоде цару московскоме, 0015    Кад ми бјесмо у рат с Московима; 0016    Пак ми ево допадоше гласи 0017    Да је моја војска погинула 0018    У некакве шуме и клисуре, 0019    Погинула од Црногорацах, 0020    Да гласника остануло није. 0021    И ово су тешки јади моји, 0022    Од којијех пребољет не могу 0023    Докле војску не осветим своју; 0024    Него узми војске сто хиљадах, 0025    Ол’ и више колико ти драго, 0026    Иди, слуго, Црној Гори ломној 0027    Да раскопаш цркву на Цетиње 0028    И манастир код бијеле цркве, 0029    Ђе доходе књиге од Русије 0030    За зло турско и за пакост љуту! 0031    Пали редом села свеколика, 0032    Роби робље, сијец’ мушке главе, 0033    Не остави цркве ни олтара 0034    Што до земље раскопати нећеш, 0035    Да истражиш црногорска гн’језда, 0036    У која се љуте змије легу." 0037    Кад Ћуприлић заповијед прими, 0038    Он сакупи силовиту војску, 0039    Сто и двадесет хиљадах Тураках. 0040    А кад близу Црно Горе дође, 0041    На границе Црногорце нађе 0042    Све притекло да се од њег брани; 0043    Ал’ се њему одбранит не могли, 0044    И што могли не имали чиме, 0045    Не имали праха ни олова: 0046    Један јунак, а двадесет Тураках, 0047    Једна сабља на двадесет сабаљах, 0048    Једна пушка на двадесет пушаках; 0049    Него они натраг побјегоше 0050    Међу тврде горе и планине, 0051    Еда би се туђер одбранили. 0052    Ондај клету Турци одољеше: 0053    Попалише села и племена, 0054    Раскопаше цркве и олтаре 0055    И манастир на поље Цетиње. 0056    Што појеже међу горе тврде, 0057    То не даде к себе приступити 0058    И остаде у горама живо; 0059    Љто л’ у горе побјећи не могло, 0060    То побјеже у Боку Которску, 0061    У државу дужда од Млетаках, 0062    Имајући тврду узданицу 0063    Да их Турком нигда предат нете, 0064    Него да ће дужде помислити 0065    На велике службе црногорске, 0066    Љто је им’о од Црногорацах 0067    У различне рате и бојеве 0068    Супрот силна Отмановић цара, 0069    Ђе су своју крвцу прољевали. 0070    Ал’ се они тужни преварише, 0071    Што имали лажну узданицу: 0072    Дужд за њима Турке напустио 0073    По свој Боки и свему Приморју - 0074    Пофаташе мало и велико; 0075    Што л’ у ропство водити не кћеше, 0076    Исјекоше мало и големо, 0077    Пак отале сабље окренуше, 0078    С допуштењем дужда од Млетаках, 0079    Тер се Турци отле помакоше 0080    Преко равне земље Арбаније 0081    И узеше дужду пријатељу 0082    Сву Морију међу море слано. 0083    То му фала и то му исплата 0084    За његово врло пријатељство 0085    Што им дужде бјеше учинио, 0086    Предававши тужне Црногорце 0087    Да их кољу на земљу његову, 0088    Хеј, лацманство, далеко ти кућа!